PREZIVJELIM ZRTVAMA GENOCIDA NE TREBA IZVINJENJE, NAMA TREBA PRAVDA

ONLINE GLASNIK Nacionalnog kongresa Republike BiH - br. 688 21. avgust 2010. SADRZAJ - CONTENT - OBAVJESTENJE 1. PREZIVJELIM ZRTVAMA GENOCIDA NE TREBA IZVINJENJE, NAMA TREBA PRAVDA 2. KAKO BORIS NEMTSOV U RUSIJI TAKO IBRAN MUSTAFIC U BOSNI SU ZRTVE NAPADA DESPERATNIH VLASTI 3. Srbija je znala da Sporazum o povlacenju nije potpisan! 4. Zasto sporazum iz Skopja od 26. aprila 1992 nije potpisan? 5. Intervju Srdje Popovica za Dane: BiH može obnoviti tužbu protiv Srbije 6. Sandzak je istorijska regija i ima pravo na autonomiju koja mu je oduzeta 1945 7. NEREGULARNOST IZBORA U DAYTONSKOJ BiH 7.1 Izborna komisija salje postu na nepostojece adrese u Americi 7.2 Izborna komisija salje registracije sa zakasnjenjem, iza rokova 8. SLUCAJ "MONSTRUMA SA GRBAVICE" SLIKOVITO POKAZAO DA BOSNJACI OSJECAJU DA JE B-H VLAST U SLUZBI CETNIKA 9. Svjetski mediji o Bosni i Hercegovini ──────────── Ovaj broj Glasnika se distribuira na 35,119 ispravnih adresa. ──────────── OBAVJESTENJE Prosle nedjelje je nas sistem bio zarazen virusom, te smo morali izvrsiti rekonstrukciju. Iskoristili smo pirliku i ponovo se opskrbili sa najsavremenijim software-om. Na zalost, backup nasih adresara je bio star preko mjesec dana, tako da su izgubljene promjene na adresarima koje smo unijeli u posljednjih mjesec i nekoliko dana. To znaci da smo izgubili jedan manji broj adresa. Osim toga, i nasa "Exclusion list" tj. lista adresa na koje ne smiju da idu Glasnici je takodjer izgubila izmjene unesene posljednjih mesec dana. To znaci, ako ste se ispisali iz naseg adresara (ako ste "unsubscribe") u posljednjih mjesec i nekoliko dana, ta informacija je izgubljena, pa cete ponovo dobijati Glasnik. Srecom, tu se radi o veoma malom broju ljudi, najvise oko desetak ljudi. Njima se izvinjavamo zbog neprijatnosti, i pozivamo ih da se ponovo ispisu. Vi ste potpuno sigurni od virusa kada je Glasnik u pitanju, buduci da Glasnik ide iskljucivo u email poruci, a ne u attachmenu, i iskljucivo u "txt" formatu, tj. samo kao najprostiji tekst, te ne postoji nikakva mogucnost prensenja virusa Glasnikom. ──────────── 1. PREZIVJELIM ZRTVAMA GENOCIDA NE TREBA IZVINJENJE, NAMA TREBA PRAVDA Intervju Ibrana Mustafica za italijanski "Peace Reporter" http://it.peacereporter.net/articolo/23495/Bosnia,+una+voce+contro Pitanje: Ovogodisnje obelezavanje 11. Jula nije bilo kao prethodno. Sta se desilo? Odgovor: Mislimo da genocidna i zlocinacka dejtonska BiH i predstavnici te genocidne tvorevine igraju na faktor koji se zove vrijeme. Vrijeme je saveznik izdajnickoj politici kako bi zrtvu genocida uspjeli naviknuti da je genocid sredstvo kojim se mogu ustavno uredjivati novonastale drzavne tvorevine. Zbog toga je izdajnicima jako bitno ovo stanje predstaviti kao normalno i da svijet ubijede da je genocidno ustavno uredjenje gotova i zavrsena stvar. Nama je konacno drago da svijet vidi da u obicnom narodu postoji pobuna. Pitanje: Zasto 11. Jula ove godine Majke iz Srebrenice nisu javno govorile tokom komemoracije u Potocarima? Odgovor: Kao sto rekosmo u odgovoru na prethodno pitanje, zrtvama genocida je samo omoguceno na slijeganje ramenima i plac. Mogucnost govora je ostavljena samo onim koji nastoje postojece stanje predstaviti kao gotovu stvar. Nezamislivo je da neko u ime zrtve trazi "izvinjenje", kao da je u Potocarima neko zrtvi nehoticno stao na vrh cipele. Nama ne treba nikakvo izvinjenje, nama treba pravo i pravda, a nase pravo proistice iz presude Internacionalnog suda pravde koja decidno kaze sta se dogodilo. Pitanje: Da li stvarno mislite da je Tadic nedobronamerno napravio prvi korak? Odgovor: Tadic je svojim dolaskom napravio samo jedan mudar drzavnicki korak u interesu sto povoljnijeg rjesavanja srpskog pitanja. Prije svega, njegov dolazak je i zbog jucerasnjeg rocista na internacionalnom sudu po pitanju Kosova. Ono sto je posebno zabrinjavajuce, nas problem nije Tadic. Nas problem je politicki i vjerski bosnjacki vrh, koji zeli preko Premijera Turske odigrati historijsku prevaru zrtve genocida, jer nasi izdajnici pokusavaju da nas koliko toliko poistovjecuju sa Turcima. A ako bi takav plan prosao, sve bi se svodilo na nasu staru izreku "Ko ce kome, kao svoj svome!". Ako vec zrtvi genocida treba pruziti nadu da imaju prijatelja u svijetu, onda mi kao zrtve genocida javno kazemo da su nama Republika Austrija i Vatikan nemjerljivo veci prijatelji od Republike Turske. Ali u svemu turska politika ne vidi da nad BiH pravi presedan koji ce joj se vratiti kao bumerang. Sva prava u Republici BiH koja mogu imati Srbi, ta prava moraju imati i Kurdi u Republici Turskoj. Pitanje: Po Vasem misljenju koji bi mogao biti pravi prvi korak? Odgovor: Prvi pravi korak je inplementacija presude internacionalnog suda pravde i anuliranje posljedica genocida, a taj korak znaci povratak na jedini legalni i legitimni Ustav Republike BiH. Pitanje: Da li postujete cinjenicu da sutradan Tadic nije isao u Bratunac? Odgovor: Nas opterecuje njegov dolazak u Potocare, koji je jako podal i negativan. Mi smo prije njegova dolaska rekli da je nama svako dobrodosao u Republiku BiH, a njegove posjete bilo gdje u Republici srpskoj su njegova privatna stvar. Pitanje: Sto se tice SDA, koliko moze nasledstvo iz 1995. godine jos uvek garantovati popularnu podrsku? Odgovor: SDA ima nasljedstvo zbog kojeg treba biti zakonski zabranjena, jer su njeni predstavnici u Republici BiH pocinili cin izdaje, ali nas bilo koja politicka partija ne zanima koja prihvata genocidni ustav kao legalno stanje. Nas put je put prava, a izdajnicki put je put politike. Ibran Mustafic KOMENTAR: U clanku sa Mustaficevim intervjuom na gornjem linku nalazi se i link do video snimka Mustaficevog hapsenja. Ocigledno je policija docekala Mustafica na ulasku u mezarje u Potocarima, gdje je sa majkom krenuo da sahrani svoga brata. Jasno se vidi da izmedju policije i Mustafica nije bilo cak nikakvih uvreda, a pogotovo ne nekog fizickog napada na policiju. (Sjetimo se da je jedan od Srebrenickih rukovodilaca, Durakovic, u Avazu naveo kao razlog za hapsenje Mustafica to sto je navodno Mustafic "pljunuo policajca", kako je "njemu receno".) Ovim je nanesna teska uvreda Mustaficu i povreda njegovih ljudskih prava. Nevin covjek je javno uhapsen kao obicni kriminalac medju mnogobrojnim Srebrenicanima i ostalim gradjanima BiH. Osim toga, time mu je onemoguceno da prisustvuje dzenazi svoga jedinog brata. Osim toga, njegova majka je ostavljena da na 34 stepena celzijusa sama izdrzi visesatne govore Mustafe Cerica i ostalih zastitnika genocidnog daytonskog ustrojstva, da bi docekala dzenazu svoga sina. Molimo webmastere patriotskih web-stranica da sacuvaju ovaj snimak kao dokaz da policija daytonske BiH nastavlja da maltretira prezivjele zrtave genocida. Primjetimo da policija zna da oni krse zakon, a ne Mustafic. Dokaz da su oni svjesni da cine zlocin je i to sto predstavnik policijie Republike Srpske nije htio potpisati zapisnik sa saslusanja Mustafica, peruci tako ruke Republike srpske od te necasne rabote, ostavljauci svu krivicu i ljagu na policiji BiH, na SIPA-i. Dakle, ne mogu se Silajdzic, Tihic, Lagumdzija i Izetbegovic skrivati iza Republike srpske, jer ovdje vidimo da daytonska Bosna i Hercegovina nastavlja malteriranje prezivjelih zrtava genocida. M. B. Evo i ovdje linka do snimka Mustaficevog hapsenja. http://it.peacereporter.net/videogallery/video/12220 ──────────── 2. KAKO BORIS NEMTSOV U RUSIJI TAKO I IBRAN MUSTAFIC U BOSNI SU ZRTVE NAPADA DESPERATNIH VLASTI Pise: Dr. Vahid Sendijarevic Kada Ruske vlasti nemaju nikakvu pravnu osnovu da zaustave Borisa Nemtsova, vodju opozicije i bivseg podpresjednika vlade, da ucestvuje kao govornik u mirnim prodemokratskim demonstracijama u Moskvi, policija desperatnog PUTINA, kako to prenosi The Wall Street Journal, hapsi gospodina Nemtsova na samom ulazu na trg na kojem su bile organozovane demonstracije pod optuzbom da je “ometao policiju u vrsenju njihove duznosti”. Mirne prodemokratske demonstracie su odrzavaju u zadnjem danu svakog mjeseca koji ima 31 dan na Trgu Pobjede u Moskvi, kako to prenosi clanak pod naslovom “Putinov desperatni napada” objavljen u The Wall Street Journal-u od 5-tog Avgusta 2010. Ove demonstracije se odrzavaju kao odgovor na potpunu kontrolu Kremlja nad sredsvima infromisanja, potpunu kontrolu nad parlamentom i zbog onemogucavanja opoziciji da ucestvuje u izborima. Kada vlasti genocidne Daytonske BiH nemaju nikakvu zakonsku osnovu da sprijece Ibrana Mustafica, presjednika Udruzenja gradjana Majke Srebrenice i Podrinja da kao prezivjela zrtva genocida prisustvuje Komemoraciji genociga u Srebrenici 11, jula 2010-te, oni ga hapse na ulazu u Meorijani centar pod optuzbom da je “ometao policiju u vrsenju njihove duznosti”. Na ulazu na glavnoj kapiji Memorijalnog centra, gospodin Mustafic i njegova majka su zaustavljni jer nisu imali “zvanicnu propusnicu.” Da je propusnica koristena samo kao izgovor, kao pritekst, za hapsenje gospodina Mustafica, dokaz je to da je policija odvela njegovu majku kroz taj isti ulaz u Memorijani centar, bez propusnice, kako ne bi bila prisutna hapsenju svog sina. Na video-zapisu kojeg su snimili prestavnici italijanskog PEACE REPORTER-a. policija genocidne Daytonske BiH hapsi gospodina Mustafica sa dvije vrecice u rukama u kojem policija otkriva zastrasujuce naorauzanje, set zastava Republike BiH. Jasno, i vrabci na grani zanju da je Ibran Mustfic uhapsen zato sto je javno iskazao svoje nezadovoljsvo da Boris Tadic, presjednik drzave koja je presudom Internacionalnog suda pravde odgovorna za agresiju i za ne sprecavanje genocida prisustvuje komemoraciji. Gospodin Mustafic je uhapsen zato sto je postavio panoe na privatnoj parceli pored Memorijalnog centra koji potsjecaju Tadica i genocidne vlasti u Daytonskoj BiH da su Daytonske tvorevine neleglne jer presuda Internacionalnog suda pravde je nadredjena Daytonskom ugovoru i Aneksu IV tog ugovora koii su rezultat agresije i genocida. Agresijom i genocidom se ne moze mijenjati ustav clanice Ujedinjenih Nacija, to vlasti genocidne Daytonske BiH vrlo dobro znaju. Gospodin Mustafic je pusten iz pritvora nakon sto je program Komemoracije bio zavrsen, ali je sest zastava Republike BiH jos uvijek u zatvoru. Gospodin Mustafic je uhapsen jer nije imao proupusnicu za glavni ulaz u Memorijani centar. Odmah nakon hapsenja gospodina Mustafica kroz taj isti ulaz ulazi kolona sa desetinom Turskih zastava kao gosti Zeljka Komsica, jednog od clanova kolektivnog presjednistva genocidne Daytonske BiH. Nakon Turaka, kroz glavni ulazi marsira kolona bradatih stranih gradjana sa zelenim zastavama sa citatima na arapskom jeziku. Sa Turskim i arapskim zastavama je upotpunjena koreografija Komemoracije sa projektovanom porukom da u Srebrenici nije izvrsen zlocin genocida nad drzavljanima Republike BiH nego nad nedrzavotvornim mulimanima. Zastave Republike BiH se ne uklapaju u tu koreografiju i zato je uhapsen gospodin Mustafic i zato su uhapsene zastave Republike BiH. Sada je jasno zasto nigdje na memorijalnom centru nema pomena o presudi Internacionalnog suda pravde, niti ko je odgovoran za agresiju i ne sprecavanje genocida, ko je izvrsilac genocida, na koju drzavu je izvrsena agresija, niti zahtjeva za implementaciju presude Internacionalnog suda pravde. To sto se ne moze naci na memorijalnom centru pise na panoima koje je postavio Ibran Mustafic. To je ono zbog cega vlasti genocidne Daytonske BiH progone Ibrana Mustafica. Zvrsicemo ovaj prilog sa komentarom Sofije Kalistratove koji je prenesen u clanku objavljenom u The Wall Street Journal-u povodom hapsenja Borisa Nemtsova. Kao pravni branilac disidenata u vrijeme Sovjetskog Saveza, ona je savjetovala disdentima da se pridzavaju svakog slovca bilo kojeg zakona kako ne bi vlastima poklonili izgovor za hapsenje. “Drugi mogu preci ulicu na crveno svijetlo, ali vi uvijek morate preci na zelenom,” znala je reci gospodja Kalistratova. U danasnjoj Rusiji, cak prelazak ulice i na zelenom svijetlu moze biti izgovor za hapsenje boraca za demokratiju, komentar je autora uclanka iz The Wall Street Journal-a. U Bosni i Hercegovini je dovoljno da prezivjela zrtva genocida podsjeti vlasti na presudu Internacionalnog suda pravde da se nadje u problemima. ──────────── 3. Srbija je znala da Sporazum o povlacenju nije potpisan! (Izvod iz intervjua Damira Arnauta) Nije ovdje bio nedostatak dokaza (u slucaju oslobadjajuce presude za Ganica, M.B.), nego jedan poprilicno jak udarac na srbijansko pravosude, na njegovu legitimnost i legitimitet svih njihovih postupaka. U ovom trenutku, definitivno najbitnije pitanje jeste da smo u Londonu napravili velike pomake u odbrani gospodina Ilije Jurišica. Naime, gospodin Jurišic je osuden na osnovu navodnog sporazuma od 26. aprila 1992. godine izmedu BiH i JNA o mirnom povlacenju JNA. Taj sporazum je navodno potpisan 26. aprila u Skoplju. Srbijanska strana, odnosno srbijansko tužilaštvo ga nikada nije produciralo u postupku protiv Jurišica, vec su izveli svjedoka, koji je slagao i rekao da je znao za taj sporazum, za njegovo postojanje. Odbrana Ilije Jurišica je naravno dokazivala da sporazum ne postoji, da ga tužilaštvo nikada nije produciralo. Medjutim sud je uvažio iskaz tog svjedoka. Ono što smo mi u Londonu uspjeli je dokazati da taj sporazum stvarno nikada nije potpisan, mi imamo dokaze, niz dokumantacije koja to dokazuje, medjutim, najveci uspjeh je što smo uspjeli natjerati zamjenika srbijanskog tužioca za ratne zlocine, Milana Petrovica, da dadne tokom unakrsnog ispitivanja na sudu u Londonu, u stvari da prizna da taj sporazum ne postoji. Sad, ono što je interesantno jeste da je taj Milan Petrovic bio tužioc koji je vodio postupak protiv Ilije Jurišica, što znaci da je znao – kada je vodio taj postupak – da taj sporazum ne postoji i da tereti covjeka na osnovu nepostojeceg sporazuma i sud je osudio tog covjeka na 12 godina zatvora na osnovu nepostojeceg sporazuma! Ono što smo pokrenuli još tokom postupka, dok je trajao postupak protiv gospodina Ganica, je kontakt sa advokatima i timom gospodina Jurišica, dostavili smo im svu dokumentaciju, oni su jako ohrabreni, a ono što je meni najdraže jeste da je gospodin Jurišic istakao da je jako ohrabren. Ovi dokazi su mu dali jednu novu nadu. Da se radi o bilo kojoj drugoj zemlji, ja bih vam rekao da sam uvjeren – kao što sam rekao 15 dana prije presude Ganicu da sam uvjeren da ce ishod biti pozitivan – znaci rocište Iliji Jurišicu u žalbenom postupku je od 22. do 25. septembra. S obzirom na to da se radi o Srbiji, ja ne mogu reci da sam uvjeren. Pazite, u toj zemlji, kao što je sudija u presudi u Londonu konstatovao, da je tužilac Srbije priznao da ne postoji sporazum, iako je Ilija Jurišic osuden na osnovu tog sporazuma. Damir Arnaut / rtm, dragan arap ──────────── 4. Zasto sporazum iz Skopja od 26. aprila 1992 nije potpisan? Pise: Dr. Muhamed Borogovac Povodom slucajeva Jurisic, tj. "Brcanska Malta" i Ganic, tj. "Dobrovoljacka" cesto se srbijanska strana poziva na sporazum iz Skoplja od 26. aprila 1992. kojim je regulisano povlacenje JNA iz jednih dijelova BiH u druge, u tzv. "srpske teritoriije u BiH". Nevjerovatno je da niko od novinara ne postavlja, niti sagovornicima, niti samom sebi, neka od slijedecih pitanja u vezi misterioznog Skopskog sporazuma, koja se prosto namecu: Ko se iz Bosne i Hercegovine sastao i sa kime iz Srbije toga 26. aprila 1992. u Skopju? Zasto bi JNA odjednom pristala da se povlaci iz pojedinh dijelova BiH, a tek je krenula u rat u BiH, tj. kako to da su odjednom toga dana cetnici postali mekani i pristali u tako kratkom vremenu da se JNA "mirno povlaci" sa nekih BiH teritorija? Ukratko cemo objasniti o kojem sporazumu se tu radi i zasto taj sporazum nije tada i formalno potpisan. U rezolucijama Savjeta sigurnosti UN 752 i 757 iz 1992. konstatuje se da su Srbija Crna Gora i JNA izvrsili agresiju na suverenu drzavu Republiku BiH i uvode se ekonomske sankcije Srbiji i Crnoj Gori kao kazna za agresiju. Na osnovu tih rezolucija Americki predsjednik George Bush, uime UN-a daje ultimatum 15. aprila da se JNA mora povuci iz BiH u roku od 15 dana, dakle do 1. maja 1992. Znaci, svijet, tj. UN, je munjevio reagovao da pomogne Bosni i Hercegovini protiv agresije, jer vec 7. aprila je priznao BiH i vec 15. aprila imamo ultimatum NATO-a ispred UN-a upucen Srbiji, Crnoj Gori i Jugoslovenskoj narodnoj Armiji. Nosaci aviona Seste flote su krenuli prema Jadranu. I kada su svi ocekivali da ce UN efikasno zastititi Republiku BiH clanicu UN, zrtvu agresije, Alija Izetbegovic hitno odlazi na pregovore u Skopje sa generalima JNA na celu sa Bozidarom Adzicem i postize dogovor da se JNA ne mora povuci iz Republike BiH, nego da se transformise u "Vojsku Bosanskih Srba" i da se povuce na neke nedefinisane "srpske teritorije u BiH". To je taj sporazum od 26. aprila u Skopju o kojem govori Arnaut. Na taj nacin, dogovarajuci jalov, tacnije besmislen, sporazum, Izetbegovic je samo upropastio Bushov ultimatum, tj. zastitio cetnike od intervencije NATO-a i omogucio nastavak agresije. U tome trenutku Srbiji nisu odgovarali nikakvi potpisi, pa nista nije ni potpisano. Srbija je dobila sve sto joj je tada trebalo time sto je Izetbegovic svojim dolaskom na pregovore u Skopje svijetu jasno porucio: "Nema potrebe za interevncijom NATO-a, mi smo se dogovorili." Srbija se sada poziva na taj usmeni sporazum jer u tom sporazumu vojnici JNA nisu vise bili tretirani kao agresori po kojima su branioci Republike BiH imali pravo slobodno pucati. Prije Izetbegovic-Adzicevog sporazuma u Skopju 26. aprila 1992., pravna situacija je bila cista - JNA je bila agresor od kojega smo se smjeli braniti na svakoj stopi BiH, pa joj je kao takvoj i NATO izdao ultimatum u skladu sa poveljom UN da napusti BiH. Odlaskom u Skopje Izetbegovic je to sve zamutio, jer je prema "sporazumu" sa Adzicem odjednom JNA postala "Vojska bosanskih Srba", dakle, vojska u gradjanskom ratu koja ima pravo biti u BiH, s time da se treba dogovarati oko njenog povlacenja na neke jos nedefinisane "srpske teritorije". Izetbegovic je nanio strahovitu stetu Bosni i Hercegovini tim sporazumom bez obzira sto taj sporazum tada nije poptisan, jer je vec njegovim odlaskom u Skopje i otpocinjanjem pregovora, zausatvljen ultimatum NATO-a. Medjutim, buduci da taj sporazum tada nije potpisan, kada se sa danasnje vremenske tacke gleda formalno pravno, JNA je u tom trenutku bila agresor u skladu sa pomenutim rezolucijama UN, te je Armija Republike BiH imala pravo pucati po vojnicima JNA buduci da su bili agresori, te je zato presuda britanskog suda povoljna po Ganica i BiH. Dakle, Srbija sada pokusava da dobije "i jare i pare". Tada joj je odgovaralo da nista ne potpise, jer nije zeljela formalno pravno da se odrekne mogucnosti da intervenise u BiH, a danas kada joj je zatrebalo da progoni borce Armije Republike BiH ona tretira taj sporazum kao potpisan, jer po tom Izetbegovicevom i Adzicevom sporazumu borci Armije R BiH ne bi smjeli pucati na JNA koja se u skladu sa sporazumom povlaci na druge lokacije na "srpske teritorije u BiH?". Vec 6. maja 1992. su Srbi mogli odahnuti poslije americkog ultimatuma. Politicki vrh SDS (tj. "Republike Srpske") tim povodom obratio se javnosti. Tomislav Sipovac je na konferenciji za stampu 6. maja 1992. na Ilidzi izjavio da je povlacenje JNA iz nekih dijelova BiH "pocetak ostvarenja odluke srpskog naroda o izmjestanju jedinica JNA na srpske prostore", tj. "JNA se ne seli, ne premjesta, vec se ona izmjesta na srpsku teritoriju. Ostaje vojska koja je i do sada, najvecim dijelom, bila srpska i ova odluka u isto vrijeme znaci formiranje srpske armije." ("Borba", 8. maja 1992). Skupstina Republike Srpske (12. maja) usvojila je Zakon o preuzimanju JNA, a general Ratko Mladic je imenovan za komandanta. ──────────── 5. Intervju Srdje Popovica za Dane: BiH može obnoviti tužbu protiv Srbije Pregovor Glasnika: Nacionalni kongres Republike BiH od svog osnivanja bije bitku sa neukim gradjanima BiH koji politiku vide kao zavjeru i spletku zaintersovanih strana, sto oni iskazuju sintagmom "politika je kurva". To shvatanje su pothranjivali bosnjacki politicari jer su tako lakse skrivali svoje izdaje. Za razliku od neukih gradjana mi znamo da se u svijetu odlucuje po zakonima, a ne po zavjerama i interesima. U slijedecem clanku beogradski advokat Srdja Popovic, na primjeru srbijanske politike, pokazuje da politika nije spletka i prevara, da na politickom polju u svijetu postoje i postuju se pravila igre tj. zakoni. Slijedi taj intervju advokata i izuzetnog intelektualca Srdje Popovica, kojega trebate procitati ako pretendujete da se zovete intelektualac. M. B. ──────────── Srdje Popovia: BiH može obnoviti tužbu protiv Srbije "DANI" 07/08/2010 Vijest da je sud u Londonu odbio zahtjev Srbije za izrucenje bivšeg clana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganica, u Beogradu je docekana kao još jedan u nizu dokaza "antisrpske zavere". U razgovoru za Dane, poznati beogradski advokat Srda Popovic detaljno analizira presudu i poruke suda u Londonu i objašnjava zašto je u posljednje dvije decenije u Srbiji "jedini imperativ istrajavanje u glupostima i srljanje u propast" DANI: Gospodine Popovicu, kako ste razumjeli obrazloženje presude suda u Londonu? POPOVIC: Presuda je izuzetno jasna, sistematicna i pravno dosledna; u njoj se svako pitanje najpre izvlaci, a onda i konsekventno razrešava. Citajuci presudu, ne možete a da ne konstatujete nesporan moralni autoritet koji taj sud uživa. U presudi se jasno prepoznaje uspostavljeni visoki eticki standard na relaciji sud - stranke u procesu - svedoci. Sudija otvoreno ocenjuje svedoke i niihove iskaze i ne pada mu na pamet da bi neko možda mogao da posumnja da je „pozadina" takvog pristupa na bilo koji nacin sporna. Veoma je precizan, kredibilan i tacan. DANI: U kom dijelu presude londonskog suda ste konkretno prepoznali taj jasan moralni stav? POPOVIC: Pre svega, fascinirao me je nacin na koji se sudija doslovno zgrozio nad pokušajem Srbije da trguje, da manipuliše autoritetom suda. Ta zgroženost je veoma upecatljiva. DANI: Cime je Srbija pokušala da dovede u pitanje autoritet suda? POPOVIC: Srbija je zahtev za ekstradiciju Ejupa Ganica podnela s ciljem da ude u trgovinu sa Evropom oko svoje kandidature za clanstvo u EU. Koliko sam video, ljudi su svedocili da su tokom sudenja pokušani pregovori u kojima se bukvalno trgovalo zahtevom za ekstradiciju: ucenjujuci je Ganicem, Srbija je Bosnu i Hercegovinu pokušala da natera da snažnije podrži Deklaraciju o Srebrenici. Usvojen kao rezultat evropskog pritiska,taj dokument je ocigledno predstavljao stepenicu ka kandidaturi Srbije za clanstvo u EU. Medutim, s obzirom na to da Bosna to nije prihvatila sa posebnim oduševljenjem, a nisu ni pojedine zemlje EU, Srbija je pokušala da se nagodi, u cemu je, kako se cini, kao posrednik ucestvovao i turski ambasador. Videli ste da srpski tim ne kaže da ce u slucaju pozitivnog ishoda trgovine povuci zahtev; oni kažu da ce - zakasniti sa podnošenjem. Ta necuvena drskost, to igranje sa sudom, sa pravdom, cinjenica da Velika Britanija za ovu srpsku ujudurmu placa dva miliona funti, ocito je razjarila sudiju Tima Vorkmana. Pokušaj Srbije da pomocu zahteva za ekstradiciju ostvari neki drugi politicki cilj morao je biti kažnjen. Poruka je - izvinite, mi za to ne služimo! DANI: Odakle ta stalna ambicija da nekoga prevarimo, da demokratski i civilizovan svijet ubijedimo da prihvati naša pravila, da sa nama ude u neke polukriminalne ili kriminalne igre? POPOVIC: Dugo živimo u izolaciji i ni o cemu ništa ne znamo. Svet vidimo kao veliku Srbiju i verujemo da i tamo sve funkcioniše po principu naših sitnih prevara. Sigurno da i svetu postoje politicki motivi i politicki pritisci, ali ne u ovako brutalnom i vulgarnom obliku. Pa, pogledajte slucaj Jurišica! Zar je bilo potrebno da nam sud iz Londona kaže da "Srbija zloupotrebljava medunarodno pravo"?! Zar je bilo neophodno da nam se na takav nacin stavi do znanja koliko je naš pravosudni sistem loš i korumpiran, koliko u njega niko nema poverenja?! Zar je London morao da nam otvori oci i saopšti da "Srbija revidira istoriju kako bi izjednacila krivicu Srba i Bošnjaka"? Nismo to znali?! Pa, šta je bila Koštunicina Komisija za istinu i pomirenje?! Deklarisani cilj te Komisije je bio izjednacavanje krivice! Šta je sa tezom da u Haagu ima najviše Srba?! Da li neko pomisli - pa, cekajte, možda je to zbog toga što su Srbi pocinili najviše zlocina? Ne. Ovde se to shvata kao znak diskriminacije, traže se nekakve prihvatljive kvote! DANI: Šta smatrate najvažnijim dijelom presude suda u Londonu? POPOVIC: Najvažnije je to što je Srbija tokom procesa u Londonu prvi put zvanicno priznala da je rat u Bosni i Hercegovini bio medunarodni oružani konflikt. Ovim je konacno eliminisana stara teza o "gradanskom ratu" na kojoj je Srbija bazirala svoju odbranu pred Medunarodnim sudom pravde povodom tužbe BiH za genocid. Doduše, srpska strana se ocigledno i ovde trudila da izbegne pojam "medudržavni sukob", pa je zato izmišljen termin - combat conflict. Kada je srpskom timu skrenuta pažnja na to da traži ekstradiciju koja se razmatra samo u slucaju medunarodnog oružanog sukoba, advokat Srbije - Luis - objasnio je da je rec o lošem prevodu i saglasio se sa pomenutom kvalifikacijom. Sve ovo pokazuje da od Miloševica do danas u Srbiji funkcioniše ista matrica po kojoj je, pomocu igre reci i jezickih zavrzlama, sav trud usmeren ka tome da se izbegne rasprava o suštini. Citali ste knjigu Momira Bulatovica Slobodan Miloševic, neizgovorena odbrana? DANI: Jesam. POPOVIC: E, onda cete se setiti sednice VSO iz juna 1993. tokom koje Miloševic, Momir Bulatovic, Pavle Bulatovic, Života Panic i Momcilo Perišic pricaju o tome kako je za Srbiju opasna i "kompromitujuca" cinjenica da su oficiri JNA "upuceni" u Bosnu na platnom spisku jugoslovenske vojske. O tome se desetak minuta vodi rasprava, a onda Miloševic, verovatno na zaprepašcenje prisutnih, konstatuje da mu "nije poznato da mi imamo pripadnike VJ u BiH". Rec je o "šifrovanoj" poruci koju svi odmah razumeju i prihvataju: nema vojske - nema ni agresije! Na taj je nacin funkcionisao Miloševicev mehanizam laži i samoobmane. Na isti nacin on funkcioniše i danas. DANI: Ipak, Srbija je tokom procesa za ekstradiciju Ganica pomenula - medjudržavni sukob. Zašto je to uradila? Ovdje nije rijec o samoobmani? POPOVIC: Rec je o provincijalizmu i gluposti. Srbija je, ocigledno procenivši da bi nam tako nešto u slucaju Ganic moglo biti od koristi, rezonovala - šta taj londonski sudija zna, koga je briga, ko ce znati; priznacemo, pozvacemo se na konvenciju, Ganic ce biti ekstradiran i sve ide u našu korist. To što su priznali, misle, nikoga ne obavezuje. U pitanju je težak provincijalizam. DANI: Kakve posledice takvo priznanje može da proizvede po Srbiju? POPOVIC: Posledica može da bude obnavljanje tužbe BiH pred Medjunarodnim sudom pravde u Haagu. Srbija je priznala da je sve išlo odavde, iz Beograda. Osim toga, ne treba izgubiti iz vida da je u Haškom tribunalu pocelo sudjenje Momcilu Perišicu i pitanje je do cega cemo na kraju tog procesa doci. Jedna od tacaka optužnice je postojanje tzv. Centra 40 preko koga je vršena koordinacija izmedu Generalštaba VJ i operacija u BiH. DANI: S obzirom na eksplicitno priznanje Srbije da je do 15. maja 1992. ucestvovala u ratnim operacijama u BiH, ima li Bosna pravo da traži ratnu odštetu, makar i do navedenog datuma? POPOVIC: Naravno. Ako ste bili u ratu, posebno ako ste, kao što je to ucinila Srbija, izvršili agresiju na BiH, onda na tako nešto nesumnjivo imate pravo. Šta ce vojska jedne zemlje na teritoriji druge medunarodno priznate države?! Ako je bio rat, medjudržavni oružani sukob, kako se tretiraju strani vojnici? Šta su oni? Rekao bih - legitimni vojni cilj. Šta drugo?! Tadiceva uvrijedenost U Srbiji je jedini imperativ istrajavanje u glupostima DANI: Predsjednik Tadic kaže da je odbijanje suda u Londonu da Ejupa Ganica izruci Srbiji, kao i obrazloženje takve odluke, doživio kao uvredu i države i njega "kao predsednika". Pitam vas kao pravnika i avokata - ima li u ovoj presudi nešto uvredljivo? POPOVIC: Cini mi se da, pre nego što je dao izjavu, predsednik Tadic presudu nije ni procitao. Druga je stvar to što je predsednik nezadovoljan ishodom besmislenog procesa koji je Srbija vodila pred sudom u Londonu. Ali, ovde je, narocito nakon presude Medjunarodnog suda pravde o Kosovu, postalo normalno da, ako se nekom sudu obracate za mišljenje, ne ostavite mogucnost da bi taj sud možda mogao doneti presudu koja vam se nece svideti. E, sad, sud je dobar samo ako presudi u vašu korist; ako ne, onda je on politicki, pod pritiskom i šta sve ne. Verujem da je u pitanju ozbiljan nedostatak pravne kulture. Mi na sve zakone reagujemo na isti nacin: zakon koji me štiti je dobar; onaj koji štiti mog protivnika nije. Interesi su uvek ispred prava. Postojao je covek koji je taj princip odavno vrlo precizno definisao. Zvao se Adolf Hitler. On kaže da je "pravo ono što je u interesu nemackog naroda". DANI: Na kraju, smatrate li realnom najavu Srbije da ce uložiti žalbu na presudu suda u Londonu? POPOVIC: Siguran sam da hoce. Pa, oni ne smeju da se ne žale! Videli ste da je, uprkos fijasku pred Medjunarodnim sudom pravde, Srbija spremna da ide i korak dalje, da srlja i da Generalnoj skupštini UN, iako zna da ce opet doživeti debakl, podnese novu rezoluciju o Kosovu. Jednom nije dovoljno; poraz mora biti potvrden. U Srbiji je, izgleda, jedini imperativ istrajavanje u glupostima, u pogrešnim potezima i srljanje u propast. Nažalost, taj princip se vec dugo tretira kao najveca moguca vrednost. (PRIMJEDBA M.B. Srbija ipak nije ulozila zalbu, ali samo zato sto joj je sud u Londonu dao do znanja da ce sama snositi sudske troskove nastavka procesa.) Ratna odšteta Red je da sad platimo kako smo glasali DANI: Buduci da srpski predstavnici u organima vlasti BiH nece dati saglasnost na zahtjev za reparaciju ili naknadu štete od Srbije, da li je moguce da neki gradovi ili gradani podnesu slican zahtjev? POPOVIC: Uzimajuci u obzir poznate okolnosti, država ima mogucnost da od ljudi traži da individualno podnesu opis štete koju su pretrpeli, kao i zahtev sudu da se utvrdi ko je za to odgovoran. Možete sakupiti hiljadu zahteva, a onda predati jedan. U zavisnosti od toga kako ce taj jedan proci, gurate ostalih 999. Idete od slucaja do slucaja, što, naravno, ne bi pokrilo štetu koja je naneta BiH. Ovde je i o naknadi štete prosuto mnogo laži. Pricalo se da ce nevini Srbi godinama placati odštetu svim Bosancima, cak i onima koji su pocinili zlocine. Naravno, to nije tacno, to se tako ne radi. A to što cemo svi placati, pa placacemo zato što smo imali takvu vladu. Za ciju smo politiku, uzgred, i glasali. I nismo se nešto narocito bunili ni zbog toga što se 44 meseca bombarduje Sarajevo. Zato je red da platimo. DANI: Koji je sud nadležan za naknadu štete? POPOVIC: Postoje dva suda i obicno prednost ima onaj koji prvi zapocne postupak. Prvi sud je onaj po mestu izvršenja, dakle sud u BiH. I sami znate da presudu bosanskog suda u Srbiji niko ne bi izvršio. Drugi sud je srpski koju takvu presudu ne bi ni doneo. DANI: Dakle, sve je samo na nivou teorije? POPOVIC: Tako je. DANI: A da li za takvu stvar može biti nadležan medjunarodni sud? POPOVIC: Ne postoji medjunarodni sud koji bi razmatrao zahtev za naknadu štete izmedu pojedinaca. Ista stvar važi i za grad Sarajevo. DANI: Zbog svega što je preživio u proteklih pet mjeseci, ima li Ejup Ganic pravo da tuži državu Srbiju? POPOVIC: Ima, ali ce se susresti sa istim problemima. Razgovarala: Tamara Nikcevic (BH DANI) ──────────── 6. Sandzak je istorijska regija i ima pravo na autonomiju koja mu je oduzeta 1945 Predsjednik Odbora za obnavljanje Narodnog vijeca Sandžaka Džemail Suljevic saopštio je za podgoricke Vijesti da se Sandžak ne može izbrisati nicim pa ni krvavim pokoljima koji su se desili u prošlosti. "Sandžak je sadašnja i buduca stvarnost i ne može nicijom pricom i nasiljem izbrisati - ni Njegoševom genocidnom pricom, nasilnim pokrštavanjem, genocidom u Šahovicima, ubijanjem u Drugom svetskom ratu, nedavno u Bukovici, pa sve do hapšenja bošnjackih politicara južnog dijela Sandžaka, nedugo poslije sprovedenog referenduma o autonomiji Sandžaka 1991. godine". Suljevic vjeruje da je vecina naroda, narocito iz redova Bošnjaka za autonomiju Sandžaka: “Ako neko sumnja u iskazanu volju gradana Sandžaka 1991. godine, dajte da ih ponovo pitamo, na slobodnom referendumu, uz medunarodnu kontrolu i dobicemo pravu volju gradana. Pa zar nije dobar pokazatelj i citava istorija Sandžaka i vjekovna težnja bošnjackog naroda kao vecinskog na prostoru Sandžaka, i ne samo bošnjackog. Avnojevski Sandžak je bio federalna jedinica, ravnopravan sa Crnom Gorom i ostalim republikama ex Jugoslavije, a predsjednik je bio srpski intelektualac, Sreten Vukosavljevic. Kada je 1945. godine nelegalno ukinuta autonomija Sandžaka u Novom Pazaru, Vukosavljevic je glasao protiv.” On se slaže da su Bošnjaci glasali za nezavisnu Crnu Goru, „uz dosta obecanja i još poneceg“, ali su „glasali i za autonomiju Sandžaka i opet ce ako zatreba, ili ako neko to ozbiljno zatraži“. “Bošnjaci južnog Sandžaka, glasajuci za nezavisnu Crnu Goru, racunali su, da se oslobadjaju svih zala koja dolaze iz Beograda, ne znajuci ili zaboravljajuci da su mnoga, cak i teža, dolazila iz Podgorice, a ranije sa Cetinja, dosežuci do Pešterske visoravni”, ocijenio je Suljevic. Suljevic istice da ce Narodno vijece Sandžaka tražiti najviši oblik autonomnosti: “Evropska dokumenta, konvencije i povelje predvidjaju razne oblike regionalnih autonomija. S obzirom na to da je Sandžak istorijska regija, zahtjevamo najviši oblik autonomnosti. Razmislite kako je stvorena Republika Srpska i šta ona znaci. Naši zahtjevi u mnogome ce zavisiti od konacnog statusa Republike Srpske u BiH”. Suljevic istice da se ne radi ni o kakvom napadu na Crnu Goru i njen istorijski prostor „vec obrnuto, stogodišnjim nedjelima nad bošnjackim stanovništvom, nacionalnoj diskriminaciji i asimilaciji i anticivilizacijskoj podjeli - cerupanju Sandžaka: medunarodno-pravno i stvarno, Srbija i Crna Gora nemaju tapije na Sandžak”. On kaže da ga ne cude reakcije crnogorskih politicara i intelektualaca iz redova bošnjackog naroda koji su bili izriciti da ideja o autonomoji Sandžaka nema uporišta medu bošnjackom populacijom u Crnoj Gori. “Takvih ima i u sjevernom Sandžaku koji participiraju u Vladi i parlamentu Srbije i isto tvrde, da nam je država Srbija sve dala i da smo cak privilegovani. Narod ih više ne imenuje politicarima ili intelektualcima, vec poznatim imenima: Sejde, Fikretovci, Kurpejovici, Morine... Nažalost, dosta dugo su lagali i varali narod, sve donedavno, do ovih izbora, samo za Bošnjake u sjevernom Sandžaku, na kojima su poraženi zajedno sa Vladom Republike Srbije”, kazao je Suljevic. Izvor: Sandzak-x.com ──────────── 7. NEREGULARNOST IZBORA U DAYTONSKOJ BiH 7.1 Izborna komisija salje postu na nepostojece adrese u Americi Postovanje, primjetio sam da je vjerovatno neki broj glasaca BiH slucajno ili namjerno izgubljen tako sto izborna komisija salje nama u Americi papire na pogresne adrese. U Americi sa adrese ne pisu kao u Bosni. U Americi se prvo pise ime i prezime, pa onda broj ulaza, pa onda ulica. Zatim dolazi ime mjesta, zatim skracenica za saveznu drzavu npr. NY za New York, tek onda dolazi postanski broj. Evo primjera ispravno napisane izmisljene adrese u gradu Albany u drzavi New York: Mr. John Doe 1205 Washington Street, 18th floor Albany, NY 2055 USA Pogotovo je vazno da u adresi postoji ime grada, jer se ista imena gradova ponavljaju u mnogim saveznim drzavama. Izborna komisija BiH medjutim, potpuno izostavlja skracenicu specificne drzave, a postanski broj pise ispred imena grada. Ne treba posebno napominjati da su i na ovaj nacin pokradeni Bosnjaci. ──────────── 7.2 Izborna komisija salje registracije sa zakasnjenjem, iza rokova Zelio bih da Vas informiram o nepravilnostima i propustima u vezi registracije za Izbere u BiH. Moja familija je kompletno registrirana na prijasnjim izborima. Prije nekoliko dana ja sam dobio papire da potpisemo i posaljemo do 7/17/2010 i rok je vec prosao prije nego sam ja dobio papire tako da je citavoj familiji oduzeto pravo glasanja. Muhamed D. ──────────── 8. SLUCAJ "MONSTRUMA SA GRBAVICE" SLIKOVITO POKAZAO DA BOSNJACI OSJECAJU DA JE B-H VLAST U SLUZBI CETNIKA Kada je portal Dnevnog Avaza u par clanaka 19. i 20 avgusta 2010 objavio da Spanija nece izruciti Veselina Vlahovica Batka Bosni i Hercegovini dok ne odlezi 4 godine u Spaniji za zlocine koje je tamo pocinio, citaoci portala su jednoglasno reagovali tako sto su iskazali ODOBRAVANJE za tu odluku Spanije, suprotno "shoku" u BiH Tuzilastvu i Silajdzicevom kabinetu. Citaoci su pokazali svoju strepnju da ce cak i "Monstrum sa Grbavice" biti blago kaznjen u Bosni i Hercegovini. Jedan citalac, vjeruje da ce ga nasi poslati u neki zatovr u RS, "u Tunjice, ili Focu", da bi mu omogucili da pobjegne. Drugi citalac rezonuje, parafraziram: "Nasi ga sigurno nece osuditi na dozivotnu, pa je dobro da odlezi 4 godine u Spaniji, pa tek onda kod nas." da bi tako sto duze proveo u zatvoru. I ostali komentari su jednoglasni u tom stilu. Ovakva reagovanja citalaca pokazuju koliko su genocid i izdaja ostavili traga na psihu Bosnjaka. Ovi ljudi, nauceni na permanentne poraze BiH od strane velikosrpskog projekta, tj. na stalne "ustupke" Bosnjackih polticara Srbima, vjeruju da ce se isto ponoviti cak i sa takvim monstrumom kao sto je Vlahovic, da ce "nasi" cak i Veselinu Vlahovicu - Batku progledati kroz prste. To odrazava da je nasem covjeku za ovih dvadesetak godina vladavine SDA, SBiH i SDP usadjen robovski chip u mozak i da Bosnjak podrazumjeva da je svaki protagonista velikosrpskog projekta, cak i "Monstrum sa Grbavice" iznad pravde, kada su u pitanju domace vlasti. Mozemo kazati da su se izdajnicka djela bosnjackih politicara urezala duboko, u "kostanu srz" Bosnjaka i trebace dosta vremanna da Bosnjaci ponovo postanu slobodoumni ljudi, da prestanemo biti mentalni robovi velikosrpskog projekta. Dr. Muhamed Borogovac ──────────── 9. Svjetski mediji o Bosni i Hercegovini Bosna i Hercegovina sada rijetko privlaci paznju svjetskih medija osim kada se radi o genocidu. Genocid je veoma ozbiljna stvar za slobodoumne gradjane svijeta, koji nisu psihicki slomljeni kao Bosnjaci. http://www.straitstimes.com/BreakingNews/World/Story/STIStory_565985.html http://thestar.com.my/news/story.asp?file=/2010/8/14/worldupdates/2010-08-13T201037Z_01_NOOTR_RTRMDNC_0_-508370-1&sec=Worldupdates