Puna istina o tajnim "pregovorima" Tadica i Silajdzica

ONLINE GLASNIK Nacionalnog kongresa Republike BiH - br. 687 13. avgust 2010. SADRZAJ - CONTENT 1. Uvodnik: Puna istina tajnim "pregovorima" Tadica i Silajdzica 2. Pescanik: Falsifikati i ucene 3. Silajdziceva "reforma" policije - farsa dobila epilog 4. Republika Srpska: Reforma policije je završena stvar 5. Intervju Dr. Muhameda Borogovca za italijanski PEACE REPORTER 6. Masovna grobnica na dnu jezera ──────────── Ovaj broj Glasnika se distribuira na 35,129 ispravnih adresa. ──────────── 1. Uvodnik: Puna istina o tajnim "pregovorima" Tadica i Silajdzica Pise: Dr. Muhamed Borogovac U ovom broju Glasnika centralnu ulogu igra izuzetan rad Snezane CONGRADIN i Matje STOJANOVICA. Autori hirurskom preciznoscu rasvljetljavaju prljavu politiku Borisa Tadica prema Bosni i Hercegovini. Mali nedostatak clanka je sto je izostao kriticki odnos prema bosnjackim politicarima, koji ucestvuju sa Tadicem u toj sibicarskoj igri varanja gradjana BiH te turskih i evropskih politicara. Autori se u stvari potpuno prirodno ponasaju, oni ciste ispred svoga praga, kritikuju svoje, srbijanske, politicare. Na nama je da malo pocistimo ispred naseg praga povodom ovih najnovijih "pregovora" Harisa Silajdzca i Borisa Tadica, odnosno njihovih ministara Alkalaja i Jeremica itd. Rijec "pregovori" stavljmo u navodnike, jer se u stvari ne radi o istinskim pregovorima dvije suprotstavljene strane, jer Haris Silajdzic je skolovani agent UDBE i kao takav sistematski unistava Bosnu i Hercegovinu. Autori izvanredno uocavaju sve lazi srbijanske strane. To cete se uvjeriti dok budete citali clanak, koji slijedi. Autori primjecuju da je srbijanska strana (Tadic-Jeremic-Vukcevic) nekoliko puta izigrala bosansku stranu (Silajdzc-Alkalaj), tj. nije ispunila svoj dio dogovora, mada bosanska strana jeste ispunila svoj dio dogovora. Ovdje se postavlja prirodno pitanje: "Da li su Silajdzic i Alkalaj zaista toliko glupi pa ih Tadic i Jeremic kako lako varaju ili su i oni u igri i zajedno sa Srbijancima varaju sviju nas." Naravno, ljudi uvijek prije povjeruju da je predsjednik drzave samo naivan nego da je izdajnik. Zato autori ne vide nista toliko problematicno u cinjenici da se nekoliko puta ponovilo da BiH strana ispunjava svoj dio pogodbe, dok Srbijanska ne ispunjava svoj. Vjerovatno je tome doprinjelo i veoma vjesto Arnautovo svjedocenje. Arnaut je svojim svjedocenjem veoma vjesto stitio Silajdzica i Alkalaja. Na primjer, Arnaut veoma vjesto laze kada objasnjava zasto nije usvojen dogovor kojim bi se omogucilo da Srbija postane nadlezna za sudjenje ratnim zlocincima porijeklom iz Srbije ciji su zlocini sada u nadleznosti tuzilastva BiH, i obratno. Znamo da bi taj dogovor prakticno znacio pomilovanje za sve one ratne zlocince iz Srbije koje sada progoni BiH tuzilastvo za zlocine u Bosni. S druge strane znamo da Bosanci nisu pravili nikave zlocine u Srbiji, te bi tim sporazumom samo Srbija, tj. njeni zratni zlocinci bili na dobitku. I zamislite Silajdzic je pristao da se o tome pregovara?! Znaci bio je spreman da to i prihvati. Po tom sporazumu bi srbijanska optuznica protiv Ganica bila pretvorena u Bosanku tuzbu protiv Ganica, te bi Ganic mogao doci u Bosnu. Taj dio sporazuma je sarena laza za Bosnjake - da se oslobodi nevini Ganic, ali da to platimo pomilovanjem svih onih jos nekaznjenih zlocinaca iz Srbije. Medjutim, pojavio se problem jer se ta formula nije mogla primjeniti na Ganica. Nije mogla biti podignuta BiH optuznica protiv Ganica, jer je vec jednom njegov slucaj bio razmatran u Bosni i Ganic je tada bio oslobodjen, a tu su strane sudije u BiH koje ne bi dozvolile zloupotrebu BiH pravosudja da se drugi put pokrece ista stvar protiv Ganica. Dakle, u nedostatku sarene laze za Bosnjake, tj. u nemogucnosti da tako oslobode Ganica, namjeravano skidanje srbijanskih cetnika sa udice bi bila suvise ocigleda Silajdziceva izdaja, te Silajdzic odustaje od te nagodbe. Tu Arnaut pokazuje svu svoju vjerstinu manipulacije kada to objasnjava stavljajuci kao razlog da Silajdzic toboze nije htio da tako amnestira srbijanske zlocince od odgovornosti za zlocine u Bosni. On navodi tek kao drugorazredni razlog nemogucnost da se ta pogodba primjeni za Ganica. Medjutim, da Silajdzic istinski nije htio da ovom nagodbom prakticno pomiluje srbijanske ratne zlocince, ne bi uopste pristao na takvu poraznu diskusiju za BiH. Srbijanska strana se sigurno ne bi ni usudila ponuditi tako katastrofalan sporazum nekome normalnom politicaru, covjeku koji nije izdajnik svoje zemlje. Druga vazna tacka pogodbe je bila da Silajdzic ne krtikuje Srbijansku Deklaraciju o Srebrenici. Deklaracija je urucena Alkalaju (za Silajdzica) 4 dana prije nego je usvojena u skusptini Srbije?! (Kakvo povjerenje Tadica u Silajdzica i Alkalaja?!) A to da Arnaut laze, vidimo iz slijedece dvije kontradiktorne recenice iz njegovog svjedocenja, citiram prvu: „Tvrdim da predsedavajuci predsedništva BiH Silajdžic nikada ne bi propustio da najoštrije kritikuje izostanak upotrebe pojma genocid u Deklaraciji o Srebrenici, da Srbija nije uslovljavala ispunjenje sopstvenog obecanja izostankom kritike Deklaracije“, rekao je pred sudom Damir Arnaut, savetnik Harisa Silajdžica. Medjutim, kada se ispostavilo da Srbija nije ispunila svoj dio pogodbe, da je ipak suprotno pogodbi ispostavila Britancima ekstadicioni zhtjev (prije 13. Aprila), te da je Silajdzic komotno mogao kritikovati srbijansku deklaraciju zbog izbjegavanja rijeci "genocid" dozivljavamo iznenadjenje o kojem govori slijedeca recenica iz teksta: "Bosanska strana, tvrdi dalje Damir Arnaut, odlucuje da je rizik kritikovanja deklaracije preveliki. Zbog toga izdaju saopštenje za štampu, ispunjavajuci tako svoj deo pogodbe, u kojem pohvaljuje „one u Srbiji koji zastupaju nazivanje stvari njihovim pravim imenom“." Dakle, i tu se ponavlja praksa nasih izdajnika, koja traje od dolaska Izetbegoviceve grupe na vlast, da Bosna i Hercegovina uvijek ispunjavaju sve dogovore sa Srbima, dok Srbija i RS pri tome ne moraju ispunjavati svoje strane "dogovora" U svemu ovome Turska je ukljucena i iskoristena iskuljcivo radi zamagljivanja prevare, jer prisustvo Turske daje kredibilitet pregovirma kod politicki zatucanih gradjna BiH iz redova Bosnjaka. Ovaj put necemo ulaziti da li je i Turska ucesnik u igrokazu, ili Silajdzic i njih radi. Osim toga slijedeci clanak potvrdjuje nase ranije tvrdnje da je Tadic dosao u Srebrenicu samo da demonstrira Evropljanima da su Boanjaci stavili iza sebe genocid i da to trebaju onda i Evropljani uciniti, jer ako su same zrtve zadovoljne sa Srbijom koja ne hapsi Mladica i ne priznje genocid, sta se onda ima Evropa buniti. To sam objasnio i u intervjuu za Italijanske novine "Peace" (Mir), a Bosanski prevod tog intervjua je u ovom Glansiku pod rednim broem 4. Slijedi pomenuti clanak u cjelini, procitajte pazljivo bez obzira sto je nesto duzi. ──────────── 2. Pescanik: Falsifikati i ucene SNEŽANA CONGRADIN / MATJA STOJANOVIC 08.08.2010. Predsednik Srbije Boris Tadic i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremic, u saradnji sa celnim ljudima iz Tužilaštva za ratne zlocine i Ministarstva pravde Srbije, osudili su i gonili nevine gradane Bosne i Hercegovine na osnovu falsifikovanih dokumenata u jednom, i nedovoljnih dokaza u drugom slucaju, kako bi ucenjujuci bosanske vlasti njihovim oslobadanjem, zauzvrat dobili politicke ustupke i na taj nacin, prividnim pomirenjem dve države, izdejstvovali napredak u evropskim integracijama. Te cinjenice, potvrdjene u dokaznom postupku pred britanskim sudom, dostupne su javnosti od 27. jula ove godine, kada je sudija londonskog suda u Westminsteru, Tim Workman, saopštio presudu u postupku za izrucenje bivšeg clana Predsedništva BiH, Ejupa Ganica srpskim pravosudnim organima. U presudi je konstatovano da, od „prvog dana ovog saslušanja, postoje prima facie (na prvi pogled) dokazi o zloupotrebi procesa“. U tacki 38 presude navodi se i zakljucak da „ukoliko je Vlada Srbije zaista bila spremna da odustane od ekstradicionog postupka u zamenu za bosansku saradnju, to je vec dovoljno da se konstatuje zloupotreba procesa na ovom sudu“. U tacki 39 presude istice se da, „s obzirom na sve okolnosti i dokaze, sud zakljucuje da je rec o zloupotrebi procesa za izrucenje jer je, prema zakljucku suda, motiv za gonjenje Ejupa Ganica zasnovan na politici, rasi ili religiji“. Tokom izvodjenja kljucnih dokaza, koji su rezultirali presudom o zloupotrebi britanskog pravosudnog sistema i politicki motivisanom gonjenu Ejupa Ganica, zamenik tužioca za ratne zlocine Milan Petrovic je, tokom unakrsnog ispitivanja, priznao da je Tužilaštvo 2007. godine podiglo optužnicu na osnovu lažnih dokaza, odnosno falsifikovanih dokumenata protiv Ilije Jurišica. Okružni sud veca za ratne zlocine osudio je na osnovu nepostojeceg sporazuma iz 1992. Jurišica na 12 godina zatvora. Ganiceva odbrana je to dokazala izveštajem Butrosa Galija, nekadašnjeg generalnog sekretara UN, u kojem se navodi da je pregovora bilo, ali da ništa nije dogovoreno niti potpisano. U tacki 36 presude suda u Londonu u koju smo imali uvid, u delu u kojem se govori o svedocenju Milana Petrovica, istice se da je „Jurišic optužen i osudjen na 12 godina zatvora, na osnovu sporazuma od 27. aprila 1992.“, ali i da je „ovaj svedok (Milan Petrovic), u unakrsnom ispitivanju, izjavio da takav sporazum nikada nije postignut, odnosno da ne postoji“. Uprkos tome što su u presudi navedeni neoborivi dokazi o postojanju politickih pregovora izmedju predstavnika tri države na najvišem nivou – BiH, Srbije i Turske, državni vrh Srbije i tužilac za ratne zlocine Vladimir Vukcevic javno demantuju da je slucaj Ganic uopšte bio tema razgovora izmedu tri zemlje u proteklih pet meseci (preciznije od 1. marta, kada je bivši clan Predsedništva BiH Ejup Ganic uhapšen u Londonu, na osnovu Interpolove poternice cije raspisivanje je inicirala Srbija). Vladimir Vukcevic je, nakon presude, izjavio da je toga dana prvi put cuo za te pregovore. Medjutim, kada je kasnije priznao da je sud „poklonio veru svedocenju Damira Arnauta“, Silajdžicevog pravnog savetnika, rekao je da je sve to „njemu radjeno iza leda“. Arnaut je, medjutim, prvi put o tim pregovorima usmeno svedocio pred sudom u Westminsteru 23. aprila, a njegovo prošireno pismeno svedocenje je dostavljeno sudu, kao i srpskoj strani, još 17. maja. Srbija je imala rok od mesec dana, odnosno do 15. juna, da odgovori na sve navode Ganiceve odbrane, ukljucujuci i Arnautovo svedocenje. Takodje, Arnaut je opet usmeno svedocio 8. jula, a u sudnici je sve vreme bio prisutan Milan Petrovic, Vukcevicev zamenik. Dakle, ili je Vukcevic slagao da je prvi put cuo za ove pregovore na dan presude – kada je sudija Arnautovo svedocenje ocenio kao „istinito i uverljivo,“ ili mu niko nikada nije preveo Arnautova svedocenja. Te dve mogucnosti su, inace, identicne oceni sudije Workmana da je srpsko Tužilaštvo za ratne zlocine „ili nekompetentno ili politicki motivisano.“ „U situaciji kada se bivši clan ratnog predsedništva BiH Ejup Ganic nalazi u Bosni, ulaganje žalbe i snošenje velikih troškova bilo bi necelishodno jer bi cak i u slucaju uspeha žalbe takva odluka bila fakticki nesprovodiva“, piše u saopštenju Vladimira Vukcevica, koje je prosledjeno medijima posle nekoliko dana navodnog premišljanja da li ce se Tužilaštvo žaliti na odluku suda. Treba, medjutim, imati na umu da je CPS (Crown Prosecution Service) vladina agencija koja ne može da naplacuje svoje usluge, pa se može zakljuciti da je srpskom Tužilaštvu preneseno da, ukoliko bude htelo da sa žali na odluku suda – u cemu ga CPS ne može zaustaviti – angažuje privatnu advokatsku kucu. U prilog tome stoji i tvrdnja Damira Arnauta, da je CPS Ganicevoj odbrani saopštio da se definitivno nece žaliti, jer je citava stvar “vec bila dovoljno kompromitujuca”. To verovatno znaci, zakljucuje Arnaut, da je CPS informisao srpsku stranu da u postupku po žalbi ne bi imala šansi za uspeh. Drugim recima, poslednjih pet meseci Srbija je imala potpuno besplatno zastupanje od strane CPS-a, a tako bi i ostalo, samo da je CPS odlucio da se žali u njeno ime. Buduci da je ministarka pravde Snežana Malovic uputila Londonu zahtev za Ganicevu ekstradiciju, ona je bila direktna veza Srbije sa britanskom vladom i Tužilaštvom britanske Krune. Zato je neuverljiva njena izjava da nije bila upoznata sa ovim navodima tokom celog procesa. Srbija je, što se može videti iz postupka izvodjenja dokaza, pokušavala da ovom politickom trgovinom zaštiti nekoliko stotina pocinilaca zlocina na teritoriji BiH, koje je Haški tribunal propustio da goni, a protiv kojih sama ne namerava da pokrene postupak. Naime, glavni predmet politicke trgovine koji je srpska strana pokušavala da izdejstvuje tokom procesa u Londonu, prema svedocenju svedoka odbrane, bilo je zakljucenje medjudržavnog sporazuma kojim bi se zemlje obavezale da jedna drugoj predaju materijale i dokaze, i da se odreknu jurisdikcije u korist te druge države. To bi se desilo svaki put kada bi jedna zemlja potpisnica obavestila drugu da je pokrenula kriminalnu istragu protiv svojih gradjana ili stanovnika, za ratne zlocine pocinjene na teritoriji BiH. Potpisivanje sporazuma Srbija je prvi put predložila pre godinu dana, kada je taj zahtev odbijen, što je poznato i široj javnosti u Srbiji i BiH. Sporazum bi Srbiji omogucio da, u bilo kom trenutku trajanja sudskog postupka, preuzme slucajeve koji se vode protiv njenih gradjana ili stanovnika za zlocine pocinjene u BiH, što znaci cak i nakon prvostepene presude, a sve sa ciljem umanjenja kazne, promene prirode zlocina (na primer od krivicnog dela genocida do zlocina protiv covecnosti), ili potpunog oslobadjanja pojedinaca od optužbi. Naime, kako se može videti iz izjave koju je Damir Arnaut dao sudu, a u koji smo imali uvid, Srbija je, tokom postupka, nudila sledece: 1. Da usmeno predstavi nadležnim britanskim institucijama (UK Home Secretary) da ce pristati da srpski zahtev za ekstradiciju ne bude sertifikovan (pod uslovom da Ejup Ganic pristane da se odmah vrati u BiH i da ta zemlja garantuje da ce Ganicu izdati putni dokument kojim ce jedino tamo moci da otputuje). 2. Da Srbija ponudi instrukciju CPS-u (Crown Prosecution Service) da se ne usprotivi zahtevu Ejupa Ganica za puštanjem na slobodu uz kauciju. S obzirom na to da je UK HS sertifikovao srpski zahtev za ekstradiciju, cini se, zakljucuje Arnaut, da Srbija nije ispunila prvo obecanje. Slicno, kada je u pitanju ovo drugo obecanje, s obzirom na to kako je pred sudom tekao postupak za oslobadanje uz kauciju, jasno je da ga Srbija fakticki nije ispunila. Za uzvrat, Srbija je tražila i dobila sledece ustupke: 1. Da se Silajdžic uzdrži od kritikovanja rezolucije srpskog parlamenta o Srebrenici, koju je Srbija, kako se navodi u svedocenju, koristila da bi popravila svoj imidž u EU i medjunarodnim krugovima. 2. Da Silajdžic prihvati da prisustvuje samitu sa predsednikom Tadicem (prvom takve vrste koji je ikada održan), koji Srbija takodje koristi da bi unapredila svoj imidž na putu EU integracija, i predstavila se kao zemlju koja gaji dobrosusedske odnose sa BiH, uprkos kontinuiranom odbijanju i neuspehu da uhapsi Ratka Mladica. Oba ustupka su ispunjena pre nego što je Srbija propustila da ispuni svoja obecanja, zakljucuje ovaj deo svedocenja Damir Arnaut. Ponuda Srbije, navodi se u dokaznom materijalu na osnovu kojeg je engleski sud doneo presudu, obuhvata i predlog da BiH potpiše sporazum, a zatim obavesti Srbiju da je pokrenula krivicnu istragu protiv Ganica, nakon cega bi Srbija, kako se navodi, povukla zahtev za ekstradiciju. BiH je u svedocenju istakla da sporazum ne prihvata, pre svega da ne bi gubila nadležnost za krivicno gonjenje gradjana i stanovnika Srbije za zlocine pocinjene na teritoriji Bosne i Hercegovine. Drugi razlog za neprihvatanje, što je specificnost slucaja Ganic, je taj da odluka da se pokrene krivicno gonjenje pojedinca i zahteva transfera slucaja po tom osnovu, ne sme biti politicke vec pravne prirode. Taj sporazum ne bi ni mogao da bude primenjen na slucaj Ejupa Ganica, s obzirom na to da u sudskom sistemu BiH sede i medunarodne sudije i tužioci koji, nakon što su ranije izvršili uvid u slucaj, nikada nisu odlucili da pokrenu krivicno gonjenje. Iako su predsednik Boris Tadic i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremic obecali, u nekoliko navrata, i bosanskim i turskim zvanicnicima, da ce ispuniti dogovor, oni to ipak nisu ucinili. „Tvrdim da predsedavajuci predsedništva BiH Silajdžic nikada ne bi propustio da najoštrije kritikuje izostanak upotrebe pojma genocid u Deklaraciji o Srebrenici, da Srbija nije uslovljavala ispunjenje sopstvenog obecanja izostankom kritike Deklaracije“, rekao je pred sudom Damir Arnaut, savetnik Harisa Silajdžica. Ejup Ganic je uhapšen 1. marta 2010. godine u Londonu, na osnovu Interpolove poternice cije raspisivanje je inicirala Srbija. „Ukoliko bi sud procenio da bi Dr Ganic trpeo nepravicno sudjenje po osnovi religije, rase ili politike, stupila bi na snagu zakonska zaštita od politicki motivisanog gonjenja“, navodi se u presudi. Dve pažljivo sprovedene istrage su zakljucile da nema dokaza na osnovu kojih bi bile pokrenute optužnice protiv Ejupa Ganica. Kako se dalje istice, Okružni sud u Srbiji je pokrenuo postupak na zahtev tužioca za ratne zlocine bez prikupljanja dodatnih dokaza, dok kasnije pribavljeni dokazi nisu bili od znacaja, i ne bi opravdali menjanje inicijalne odluke. Sudija zakljucuje da su, u odsustvu znacajnijih dodatnih dokaza, moguca dva objašnjenja – da je srpsko tužilaštvo nekompetentno, u šta sudija nije uveren, ili da je motiv za gonjenje politicke prirode, to jest, zasnovan na politici, rasi ili religiji. Do slicnog zakljucka je došao i Filip Alkok (bivši tužilac Tužilaštva BiH, vodio predmet Dobrovoljacka, svedok odbrane Ejupa Ganica), koji ne vidi drugi motiv za optužnicu osim politickog. Kako se može videti iz presude, sa time se složio i bivši visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc Šiling, koji je rekao da je „apsolutno uveren da je ovo gonjenje politicki motivisano“. I drugi svedoci, Kerol Hodž (autorka knjige Velika Britanija i Balkan) i Noel Malkolm (istoricar sa Oksforda) su se složili sa time. Pregovori oko odustajanja od zahteva za izrucenje Ganica Srbiji poceli su polovinom marta, kada je turski ambasador informisao Damira Arnauta da je Beograd tražio od Ankare da obezbedi da Silajdžic ne kritikuje deklaraciju, uprkos tome što u njoj nece biti upotrebljen termin genocid. „U suprotnom ce svako pomeranje u slucaju Ganic biti veoma teško“, preneo je Davutoglu poruku srpskih zvanicnika. Davutoglu je tada rekao još i to da Ankara radi na tome da Srbija ne pošalje ekstradicioni zahtev, pre nego što istekne zakonski rok 13. aprila. Britanski ambasador, medutim, 19. marta obaveštava Arnauta da je ekstradicioni zahtev iz Srbije vec primljen, dok Jeremic i dalje tvrdi da zahtev nije ni predat. On je ministru spoljnih poslova BiH rekao da je siguran da je britanski ambasador pogrešio i da verovatno ne zna razliku izmedu naloga za hapšenje i ekstradicionog zahteva. U daljem izvodenju dokaza navodi se da su bosanski zvanicnici tada zatražili od srpske strane da engleskom sudu pošalje pismenu notu, kojom bi istakla da se nece protiviti ukoliko sud ne bi sertifikovao ekstradicioni zahtev. Jeremic je odgovorio da po tom pitanju “nešto može da se uradi”, ali da je za to od suštinske važnosti da Silajdžic “ne pljuje po tekstu srebrenicke rezolucije”. Ministar spoljnih poslova BiH Alkalaj mu je tada rekao da ne može i dalje verovati na rec Srbiji i da BiH traži neku vrstu garancije, kao i da ce on Jeremicu dati primer garancije koja bi, u tom smislu, bila zadovoljavajuca. Nota u kojoj se navodi šta bi za BiH predstavljalo dovoljnu garanciju kasnije je predata Jeremicu. Nacrt teksta Deklaracije, identican dokumentu koji je srpski parlament usvojio 30. marta, Jeremic je predao Alkalaju cetiri dana pre nego što je on potvrden u Skupštini Srbije (26. mart). Prema svedocenju Damira Arnauta, odgovarajuci na Jeremiceve komentare, britanski ambasador je rekao: “Oni lažu, ja znam razliku izmedju te dve stvari, nisam glup.“ Istoga dana, tvrdi Arnaut, ambasador je potvrdio da je Srbija podnela zahtev pre više od dve nedelje, kao i da britanska vlada stoji iza te tvrdnje. Jeremic, medutim, opet negira te navode. Iako tvrdi da „Srbija najverovatnije nece odgovoriti zahtevu da taj tekst bude poslat u pismenoj formi britanskom Home Office-u”, on istice da ce nota biti “rec po rec” usmeno preneta. Kako se dalje navodi u svedocenju, Jeremic od Alkalaja traži da on sa Sarajevom proveri da li postoji mogucnost da se potpiše obavezujuci sporazum o jurisdikciji. Alkalaj mu prenosi ocenu da to pitanje prevazilazi aktuelni slucaj. Kasnije je, prema dokumentima londonskog suda, Jeremic putem SMS poruke potvrdio da je tekst poslat britanskim vlastima “kroz diplomatske kanale u Londonu” zatraživši još jednom da mu se Alkalaj javi povodom „drugog pitanja“, misleci na predloženi sporazum. Dalje, Jeremic i predstavnike turske vlade uverava da je preneo usmenu poruku engleskim vlastima, ali do dana svedocenja nije bilo nezavisne potvrde tih informacija iz Velike Britanije. Bosanska strana, tvrdi dalje Damir Arnaut, odlucuje da je rizik kritikovanja deklaracije preveliki. Zbog toga izdaju saopštenje za štampu, ispunjavajuci tako svoj deo pogodbe, u kojem pohvaljuje „one u Srbiji koji zastupaju nazivanje stvari njihovim pravim imenom“. Kasnije, tokom sastanka 6. aprila u Sarajevu, prema turskom ministru spoljnih poslova Ahmetu Davutogluu, Jeremic je od Turske tražio da izdejstvuje da BiH zvanicno zatraži preuzimanje slucaja Ganic, jer bi, kako mu je objasnio, takav zahtev Srbiji dao zakonsku osnovu za odustajanje od ekstradicionog zahteva. Srbija je tada zvanicno obecala da ce povuci zahtev, ukoliko BiH bude tražila preuzimanje. Medutim, uprkos obecanjima, nakon razgovora sa Jeremicem, Davutoglu obaveštava Silajdžica da Srbija ne može ništa da podnese pismeno, zbog osetljivosti celog slucaja u politickom smislu. Home Office 12. aprila obaveštava Ganiceve advokate da je srpski zahtev za ekstradiciju sertifikovan. Srbija, dakle, nikada nije ispunila svoje obecanje, a Jeremic najavljuje „novu“ ponudu za povlacenje ekstradicionog zahteva – ako BiH prihvati vec pomenuti sporazum. Bosanska strana to odbija, izmedu ostalog zbog toga što pred BiH sudovima nema optužbe protiv Ganica. Srbija, medutim, pretpostavlja da je moguce da BiH pokrene taj proces, zanemarujuci pritom da to može da ucini samo njeno Tužilaštvo. U suprotnom, to bi predstavljalo direktan politicki pritisak na sudsku vlast u BiH. „Borko Stefanovic mi je tada rekao: 'hajde, mogli biste, samo kada biste hteli'“, citirao je Arnaut direktora Ministarstva spoljnih poslova Srbije. U daljem svedocenju Arnaut istice da je, s obzirom na Ganiceve finansijske probleme, BiH zahtevala od Turske da zatraži od Srbije da se ne usprotivi zahtevu Ganiceve odbrane za puštanjem uz kauciju, u skladu sa pravilima ICTY. “Tokom posete Beogradu, ministar Davutoglu je ovo direktno preneo Tadicu, koji mu je odgovorio da ima njegovu i rec Republike Srbije da se nece protiviti zahtevu odbrane za kauciju. Tadic je to potvrdio i turskom predsedniku Abdulah Gulu”, piše u izjavi. Kako se dalje navodi, Tadic je tada obecao da ce dati garancije za kauciju, ako turski predsednik ubedi Silajdžica da se sretnu na istanbulskom samitu, koji je znacajan sa stanovišta EU integracija. Srbija, medutim, do 24. aprila, kada je održano saslušanje na kojem je razmatrana mogucnost puštanja na slobodu uz kauciju, nije ispunila svoje obecanje, pa je ono pomereno za 29. april. Davutoglu je bio nezadovoljan i obecao da ce iskoristiti samit da od Tadica zatraži da ispuni obecanje dato na najvišem nivou. Silajdžic ostaje na samitu jer procenjuje, svedoci Arnaut, da je to najkorisnije. Kako je Silajdžic kasnije preneo, Abdulah Gul se žalio Tadicu zbog neispunjenog obecanja, dok je predsednik Srbije tri puta ponovio da je posredi zabuna oko nacina na koji je trebalo da budu poslate instrukcije. Medutim, na saslušanju 29. aprila sud je konstatovao da su instrukcije koje je Srbija poslala „daleko od jasnih“. Državni vrh Srbije je tom trgovinom prekršio na najdirektniji nacin i ljudska prava zatvorenika u Srbiji, zabranjujuci posete u dva zatvora, u cilju onemogucavanja vec odobrene posete Harisa Silajdžica Iliji Jurišicu, u Okružnom zatvoru u Beogradu. Dolazak Silajdžica u Beograd, prvi put od pocetka rata u BiH, predstavlja konkretan zahtev EU, i trebalo je da svedoci da je Srbija na dobrom putu uspostavljanja novih odnosa sa BiH. Naime, u dva zatvora u Srbiji – Okružnom i Kazneno-popravnom zavodu Zabela, Ministarstvo pravde je zabranilo posete, i to na dan kada je predsedavajuci Predsedništva BiH (25. maj), u okviru posete Beogradu, trebalo da obide Iliju Jurišica. Osim objave zabrane „iz bezbednosnih” razloga, iz Ministarstva pravde nije stiglo drugo objašnjenje zbog cega je uvedena takva mera. Istovremeno sa objavljivanjem te informacije, u javnost je stiglo i saopštenje iz kabineta Harisa Silajdžica, da je let LH 413, kojim je predsedavajuci Predsedništva BiH trebalo da iz Njujorka preko Minhena doputuje u Beograd, otkazan zbog kvara na motoru. Silajdžic je 23. maja iz Sarajeva odputovao u Njujork, gde je prisustvovao sednici Saveta bezbednosti UN posvecenoj situaciji u BiH. Informaciju o odlaganju leta kojim je Silajdžic trebalo da doputuje, najpre u Minhen, a potom u Beograd, istog dana zvanicno je potvrdio Klaus Gorny, PR Lufthanse, cime su otklonjene sumnje da je rec o smišljenom odlaganju posete. Medutim, Ministarstvo pravde Srbije nije otklonilo sumnje vlasti u Sarajevu da je zvanicni Beograd namerno zabranio posete Okružnom zatvoru u kojem se nalazi Ilija Jurišic, kako bi doveo Harisa Silajdžic pred svršen cin kada bi stigao u Beograd, odricuci mu ranije odobrenu posetu Jurišicu. Silajdžic, u tom slucaju, ne bi imao izbora, nego da nastavi posetu prema unapred utvrdenom planu. Tako bi Srbija ispunila zahtev Evropske unije. Na osnovu dokumenata u koje smo imali uvid, Ministarstvo pravde Srbije je 21. maja prosledilo ambasadi BiH dozvolu da Silajdžic poseti Jurišica 25. maja. Na osnovu vremena slanja zvanicne objave medijima iz Kancelarije za medije vlade Srbije (9.48h), može se zakljuciti da je ova odluka bila doneta dan ranije, pre svega ako se ima u vidu da je ambasada BiH u Beogradu bila obaveštena da su zvanicnici sa ovlašcenjem da odgovore na pomenutu notu, 25. maja bili van Srbije. Srpski protokol, nakon što saznaje za kvar na motoru i odlaganje leta, obaveštava ambasadora BiH da ce Tadic 26. maja ipak biti u Gracu i da poseta tog dana nije moguca, ali da je predložio posetu 27. maja. Ministarstvo pravde Srbije primilo je molbu ambasade BiH, u koju smo imali uvid, istog dana kada je saopštena zabrana posete zatvorima, kojom traži odgovor na pitanje da li se suspenzija odnosi i na prethodno ugovorene i potvrdene posete i, ako to jeste slucaj, da li je moguce dobiti dozvolu za posetu Jurišicu 27. maja, ukoliko Silajdžic tada bude u Beogradu. U diplomatskoj noti navodi se i molba da, ako to nije moguce, vlasti u Beogradu omoguce da Jurišic bude posecen da drugoj lokaciji. Medutim, osim napomene da odgovor tog dana nije moguc, jer je ministarka pravde Snežana Malovic na putu, ambasadi BiH odgovor nije stigao ni sledeceg dana. Ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj, koji je u Beograd doputovao 25. maja rano ujutru, gde je trebalo da doceka Silajdžica zajedno sa zvanicnicima Srbije, sastao se, kako tvrdi, 26. maja oko 17 casova sa Jovanom Ratkovic´em, savetnikom za spoljnu politiku predsednika Srbije Borisa Tadica. Prema tvrdnjama Alkalaja, Ratkovic´ je ministru spoljnih poslova BiH rekao da „Srbija ne može da prihvati da Silajdžic´ poseti ratnog zlocinca, jer srpski zvanicnici nikada ne posecuju ratne zlocinace kada idu u posete drugim državama.“ Ratkovic´ je tada rekao da se predsednik Tadic´ nada da ce poseta Silajdžica Beogradu biti ostvarena 27. maja, ali bez posete Jurišic´u u Okružnom zatvoru. Ministar Alkalaj je odgovorio da ce preneti poruku Silajdžic´u nakon što se on iz Njujorka vrati u Sarajevo 26. maja. Ova poseta do danas nije ostvarena, jer državni vrh ne želi da Silajdžic poseti Jurišica. Podsetimo, Silajdžic je rekao da ce posetiti Beograd, ako Tadic pristane da dode na obeležavanje petnaestogodišnjice genocida u Srebrenici. Dodajmo još i da je Srbija, tokom trajanja postupka pred londonskim sudom, u pokušaju da ostvari taj kratkorocni interes, poslala dopis u kojem priznaje da je država Srbija ucestvovala u medunarodnom oružanom sukobu tokom rata u BiH, cime je otvorena mogucnost da BiH taj dokument upotrebi u nekom drugom, buducem procesu. U tacki 8. presude londonskog suda piše: “G. Fitzgerald, savetnik Krune, u ime optuženog, naglasio je da smatra da je izraz „sukob u medunarodnoj borbi“ smišljen kako bi se izbegao nalaz da se radi o medunarodnom oružanom sukobu, a što bi Srbiju opteretilo odgovornošcu za agresiju na BiH po medunarodnom pravu, cime bi bila odgovorna za placanje odštete BiH po medunarodnom pravu. Istaknuto je da Srbija iz tog razloga uvek tvrdi da se u BiH desio unutrašnji sukob.“ Pešcanik.net, 08.08.2010. ──────────── 3. Silajdziceva "reforma" policije - farsa dobila epilog Silajdziceva famozna reforma policije, koju je on prodavao kao "prvi korak", ali koja je ustvari upropastila tri principa Europske Unije, tj. izbrisala mnogo povoljniju i vec usvojenu Copolinu reformu i tako sacuvala genocidnu policiju RS od ukidanja, je sada "zavrsena stvar". Naime, kao sto smo predvidjali prije usvajanja te katastrofalne "reforme", cetnici su dobili sve sto su htjeli na tom "prvom koraku", tj. da ostane genocidna polcija RRS bez ikakve pormjene, a sada naravno nece, i ne moraju, pristati na bilo kakve dalje korake. A Silajdzic i SBiH su znali da ce to biti tako, jer oni nisu debili, nego veoma ostroumni izdajnci. Osim otga, i mi smo kazlai da ce upravo tako biti, pa su i po tom osnuvu znali. Jedina dobra stvar u ovome je sto su i cetnici ponovo popljuvali tog bijednika, jer nisu cekali do poslje izbora da objave ovu vijest. Slijedi clanak iz Nezavisnih. Tarik B. ──────────── 4. Republika Srpska: Reforma policije je završena stvar Datum: 09.08.2010 20:02 Autor: Dejan Šajinovic, Nezavisne novine BANJALUKA - Reforma bezbjednosnih struktura je završena stvar i bilo kakvi pokušaji ponovnog otvaranja reforme policije nisu realni, stav je predstavnika javnog života RS, koji su reagovali na izjave ministra bezbjednosti Sadika Ahmetovica i na izvještaj Stejt departmenta. Ahmetovic je, naime, u sarajevskim medijima, komentarišuci nedavni izvještaj americkog Stejt departmenta, rekao da je BiH prijeko potrebna reforma bezbjednosnog sistema koja bi rezultirala uspostavljanjem jedinstvenih policijskih struktura sa jednim centrom rukovodjenja. Stejt department je naveo da su organizacije za sprovodjenje zakona u BiH saradjivale sa SAD u borbi protiv terorizma, uprkos etnickoj polarizaciji, korupciji i svadjama politickih lidera, koje su dovele do otežanog funkcionisanja državnih organa. Iz Vlade RS juce je saopšteno da problem terorizma u BiH dolazi iz FBiH, gdje se nalaze ekstremisticke islamske organizacije, i nedostatak politicke volje u FBiH da se obracunaju s terorizmom, što se, kako se navodi, vidjelo na djelu u Bugojnu. "BiH nije decentralizovana zbog navodnog potkopavanja iz RS, vec je to njeno legalno i legitimno ustavno uredjenje. Nadležnosti bezbjednosnih agencija proisticu iz tog uredjenja. Ukoliko je SD-u problem Ustav BiH i Dejtonski sporazum i ukoliko smatraju da ga ne treba poštovati, onda bi trebalo da se tako i izjašnjavaju, a ne da zvanicno insistiraju na Dejtonu, dok u ovakvim izvještajima kritikuju njegovo postojanje", navodi se u saopštenju Vlade. Iz SNSD-a juce je saopšteno da problem u borbi protiv terorizma nije RS, nego politicke strukture u Sarajevu, koje odbijaju da se obracunaju s radikalnim islamom. Stanislav Cadjo, ministar unutrašnjih poslova RS, rekao je da je reforma bezbjednosnih struktura u BiH završena stvar, te da je struktura jasno definisana i da je preostalo još da se to stavi u funkciju. "Ovo je samo još jedna potvrda opravdanosti naših stavova da sacuvamo policiju RS, što smatram jednim od najvažnijih rezultata rada aktuelne vlade", rekao je Cadjo. Marko Pavic, predsjednik DNS-a, kaže da je organizacija policije u nadležnosti entiteta i da ce to tako i ostati, a da ce glasaci jednog naroda u BiH koji su povjerovali ministru bezbjednosti BiH Sadiku Ahmetovicu biti teško razocarani. "Ahmetoviceva izjava izborna je poruka jednom dijelu gradana BiH, i to bošnjacke nacionalnosti, sracunata da se ponovnim uvlacenjem reforme policije u politicki život RS pred oktobarske izbore osvoje glasovi", rekao je Pavic. Ognjen Tadic, potpredsjednik SDS-a, kaže da ministar bezbjednosti BiH ne radi svoj posao i u javnosti pokušava da nekog drugog optuži za svoje promašaje. "On je samo jedan u nizu primjera onih koji se nalaze u trenutnoj izvršnoj vlasti BiH i, nažalost, moracemo da ih pratimo do narednih izbora", rekao je Tadic. Branislav Borenovic iz PDP-a smatra da je policija RS za PDP apsolutno neupitna, ali da predstavnci SNSD-a u vlasti BiH sjede skrštenih ruku dok u FBiH pokušavaju da ospore policiju RS. "Neshvatljivo mi je da srpski predstavnici u zajednickim organima mirno posmatraju takve aktivnosti koje dolaze od njihovih koalicionih partnera iz SDA i SBiH i time dovode u pitanje nešto što je neupitno, policiju RS", kaže Borenovic. Milanko Mihajlica, predsjednik SRS, smatra da izjava ministra bezbjednosti predstavlja koordiniranu aktivnost americke administracije i bošnjackih politickih faktora ciji je cilj prenošenje nadležnosti u oblasti bezbjednosti sa entiteta na BiH. "To je apsolutno neprihvatljivo za SRS RS, jer je rijec o pustoj želji Ahmetovica i bošnjackih politickih faktora iz Sarajeva", rekao je Mihajlica. ──────────── 5. Intervju Dr. Muhameda Borogovca za italijanski PEACE REPORTER http://it.peacereporter.net/articolo/23493/Srebrenica+non+si+dimentica 6. avgust 2010 Pitanje: Da li stvarno ne mislite da je Tadic dobronamerno napravio prvi korak? Odgovor: Tadicev dolazak u Srebrenicu nije dobronamjeran, nego iskljucivo u interesu Srbije. Evo nekih cinjenica. Podsjecamo da se Tadic nije u Srebrenici izvinio za “genocid”. Nedavno je Skupstina Srbije pod pritiskom Evrope donijela Deklaraciju o Srebrenici. Medjutim, ni u toj deklaraciji nije upotrebljena rijec “genocid” da se okarakterise sta se dogodilo u Srebrenici, nego samo rijeci “zlocin” i “masovno ubistvo”. A zasto je bilo vazno da se rijec "genocid" nadje eksplicitno u izvinjenju Srbije? Zato sto ta rijec ima specificno znacenje. Rijec "genocid" sadrzi politicku dimenziju zlocina "masovnog ubijanja". Ta rijec objasnjava da je do "masovnog ubijanja" doslo sa politickim motivom istrebljenja naroda. Rijec genocid objasnjava da je to smisljen projekat, a ne slucajni dogadjaj, posljedica nekog slucajnog haosa. Razlika izmedju rijeci "genocid" i rijeci "masovno ubijanje" je ista kao razlika izmedju planiranog ubistva i nesretnog slucaja. A evo zasto je Tadicu bila potrebna posjeta Srebrenici u ovom trenutku. Ako se sjecate, za desatu godisnjicu Srebrenice, Skupstina Evropske unije je postavila Mladicevo hapzenje kao uslov Srbiji za prijem u EU. Medjutim, Srbija je ostala tvdrdoglava i nije uhapsila Mladica, pa su prijatelji Srbije u Evropi poceli da lobiraju da ipak Srbija nastavi put prijema u Evropu, i bez hapsenja Mladica. U tom smislu je veoma korisno za Tadica da su svjetski mediji uslikali veoma srdacan docek Tadica od strane bosanskih politicara na mjestu zlociona da se Evropi poruci da su i sami Bosnjaci vec stavili iza sebe ono sto je bilo, pa nema razloga da Evropa dalje progoni Srbiju. Medjutim, mada je narod bio strogo kontorlisan od strane vlasti na toj manifestaciji, npr. nije mogao svako doci na sahranu, narod je ipak zvizdao i Tadicu i bosnjackim politicarima za tu izdajnicku politiku. Dakle, propao im je pokusaj da prikazu da se narod pomirio sa ovim stanjem nepravde. Narod jos trazi pravdu za Srebrenicu, a to nije Republika srpska. A zasto su bosnjacki politicari pokusati pomoci Srbiji to je jedna druga prica. Ukratko, bosnjacki politicari su moralno dno bosnjackog naroda, ljudi bez dostojanstva, koji zbog licnih interesa prodaju interes naroda. Pitanje: Po Vasem misljenju koji bi mogao biti pravi prvi korak? Odgovor: Jedini pravi potez kojega bi Tadic mogao uraditi je da Srbija prestane davati politicku podersku Republici srpskoj, koja je kao sto znate nastala agresijom i genocidom. Na primjer, kada je Evropska unija trazila da se policija u Bosne i Hercegovini reformise, da se rasformiraju etnicke policije i da se organizacione jedinice uspostave prema funkcionalnom, umjesto prema sadasnjem etnickom principu, Republika srpska nije pristala na to. A kada znamo da je Republika srpska samo produzena ruka Srbije to znaci da Srbija i dalje vodi politiku razbijanja Bosne i Hercegovine, u cilju legalizacije rezultata genocida, cime Srbija pokusava da dobije pola teritorije BiH u formi “Republike srpske” u prvoj fazi. Pitanje: Po Vasem misljenju koji bi mogao biti pravi prvi korak? Odgovor: Srbija kontrolise mnoge polticare u BiH. Vjerovatno i sami znate da Srbija kontorlise politicare Republike Srpske. Medjutim, Srbija kontrolise i bosnjacke politicare. Kako je doslo do toga? Pa za vrijeme komunizma, jugoslovenska tajna policija, je bila kontorlisana od strane Srba. Za vrijeme komunizma veliki broj Bosnjaka je kroz skolski sistem bio asimiliran u srpski patriotizam. U trenutku raspada Jugoslavije, oni su bili jedna organizovana snaga u BiH, a u sluzbi Srbije, mada su bili muslimanskog porijekla. Oni su narodu Bosne i Hercegovine predstavljeni kao “veliki muslimani” i postavljeni na celo drzave. Zato imamo seriju potpuno nerazunih poteza koje BiH politicari vuku od 1990 na ovamo, kao sto je npr. daytonski potpis na formiranje Srpske drzave na 49% teritoprije BiH i to u trenutcima kada je srpska vojska dozivljavala rasulo i Armija Republike BiH svaki dan oslobadjala po jedan grad. Dakle, Odgovor na vase pitanje bi bio da Srbija treba da se odrekne usluga svojih marioneta u Bosni i Hercegovini. Nazalost, ne gajimo iluzije da ce se to uskoro dogoditi. Tadic vodi istu primitivnu i ekspanzionisticku, velikosrspku politiku kao i njegovi prethodnici stotinama godina prije njega, samo sto se on predstavlja kao intelektulac i demokrata. Zato nama patriotima Republike Bosne i Hercegovine predstoji dugotrajna politicka borba protiv genocidne Republike Srspke, za spas Republike BiH. Pri tome se koristimo cinjenicom da je RS nastala genocidom, dakle nije laglno nastala i kao takva nema buducnosti u savremenom svijetu. Pitanje: Da li postujete cinjenicu da sutradan Tadic nije isao u Bratunac? Odgovor. Tadic nije isao u Bratunac iz taktickih razloga, jer bi time pokvario onaj utisk koji je namijenio Evropi. Dakle, on je to ucinio iz svoga interesa, a ne zato sto se promjenila poltika Srbije, pa nemamo razloga biti zahvalni. Osim toga, ta komemoracija u Brtuncu je potpuno neosnovana, izmisljena. Na mnogobrojnim sudjenjima je dokazano da su srpski “civili” koji su ginuli u akcijama Armije Republike BiH bili u stvari cuvari obruca oko Srebrenice, dakle dozvoljen vojni cilj. Jedini Srebrenicanin kojega je Tribunal u Hagu sudio za “srpske civile” je komandant Srebrenice Naser Oric, a on je kaznjen samo sa vremenom koje je proveo u zatovor za vrijeme sudjenja i cim je sudjenje zavrseno odmah je pusten. Pitanje: Sto se tice Sda-a, koliko moze nasledstvo iz 1995. godine jos uvek garantovati popularnu podrsku? Odgovor: Bosnjaci smatraju da je SDA izdala Republiku BiH. I to ne samo da su izdali Republiku BiH jer su bili korumpirani, nego medju Bosnjacima pobjeduje misljenje da su rukovodioci SDA bili pripremljni do strane jugoslovenske policije da uzmu vlast medju Bosnjacima, da velikosrpski projekat ne bi imao problema u Bosni i Hercegovini, da bi srpska osvajanja bila potpisana i tako legalizovana od samih Bosnjaka. Na ovim izborima mozda SDA jos nece dozivjeti apsolutni krah i nestanak sa politicke scene jer u Bosni narod navija za stranke kao za fudbalske timove, ne razmisljajuci puno o politici. Medjutim, uskoro ce SDA zavrsiti na smetljistu istorije, ako je ne poreuzmu patrioti. Problem Bosne i Hercegovine je sto je SDA, videci da joj glasaci okrecu ledja, postavila svoje ljude, toboznje disidente od SDA na celo novih stranaka, tako da se nesmetano nastavlja projekat razbijanja BiH i poslije SDA. Silajdzic je bio kljucni covjek u SDA, a osnovao je Stranku za BiH (SBiH) da pokupi nezadovpoljnike i sada isti projekat manipulise i Silajdzicevu stranku SBiH. Isto tako, kada su ljudi procitali sta Silajdzic radi, pojavljuje se Radoncic, jos jedan od kljucnih ljudi SDA, i osniva novu stranku SBB. Dakle, u Bosni i Hercegovini ce narod ne dijeli po strankama, nego na patriote i saradnike razbijaca BiH. Nazalost, patrioti koji zele Republiku BiH ne mogu da imaju stranku, jer im je to zabranjeno Daytonskim ustavom. ──────────── 6. Masovna grobnica na dnu jezera Svjetski mediji veoma rijetko objavljuju vijesti o Bosni i Hercegovini otkako je prestao rat. Najcesce vijesti u kojima se spominje "Bosnia" su o nasim fudbalerima koji igraju u evropskim timovima. Medjutim, vec nekoliko dana svijetskim medijima kruzi vijest o masovnoj grobnci na dnu jezera Perucac. Evo nekih interesantnijih linkova, npr. u prvom linku se govori i o masovnoj grobnici kosovskih Albanaca na istom mjestu. http://www.b92.net/eng/news/region-article.php?yyyy=2010&mm=08&dd=12&nav_id=69027 http://www.earthtimes.org/articles/news/339147,crime-victims-found-lake.html